Bernandinac

Bernandinac je pas za spasavanje. Englezi ga nazivaju svetac, jer su
ovim psima svojstvene sposobnosti da unapred osete lavinu, nevreme i
zemljotrese i da ih predskaze. Nasledna nastrojenost ove upecatljive
pasmine za rad na polju spasavanja odgovara darovitosti pticara ili
lovackog psa u podrucju lova. Mada je bernandinac svojom upotrebom u
snegu postao legenda, danas se moze posmatrati i kao cuvar kuce i
strpljivi prijatelj dece, koju stiti uocavajuci opasnost i neustrasivo
ih brani. Zahvaljujuci velicini i snazi, bernandinac se ne boji
nijednog protivnika. Pored svojih karakternih kvaliteta, ovaj pas
objedinjuje lepotu, stabilnost i sposobnost prilagodjavanja svakoj
klimi, pa ga zahvaljujuci tome zele mnogi prijatelji pasa kao svog
prtioca, cuvara i zastitnika.






Foto: Bernard KETTERER i MORAKOPF BERNHARDINER



Na danasnjim izlozbama sudije bernandince ocenjuju na sasvim
razlicite nacine, sto dovodi u nedoumicu mnoge izlagace i ljubitelje
ove rase. Nacini ocenjivanja pojedinih sudija se medjusobno i
dijametralno razlikuju kada se radi o sudijama razlicitog porekla i
nacionalnosti. Cesto se desava da pas koji se u svojoj zemlji odlicno
kotira, van granica svoje zemlje bude deplasiran. Kako je to moguce ako
postoji jedan standard? Da bi to razumeli moramo biti svesni toga da se
rasa razvija vec vise od 30 godina u vrlo razlicite tipove, i da su u
mnogim zemljama stvoreni karakteristicni primerci. Tako izgled psa
cesto zavisi od toga u kojoj zemlji zivi odgajivac. Za skoro izumrle
stare svajcarske i stare nemacke tipove u koje su se ubrajali najlepsi
psi svih vremena, pojavljuju se nove teorije o tipovima koji ukazuju na
morfoloske karakteristike sa kontrasima (novi svajcarski, novi nemacki
i americki tip). Psi zlatne ere bernandinaca su neprevazidjeni modeli i
odgajivaci bi se svakako morali potruditi da se vrate ovom izvanrednom
tipu.


Smatralo se da su svajcarski psi sto se tice boja sa sjajno belim
markiranjem plemenitog drzanja i upadljive poslusnosti. Nemacki psi su
po svemu sudeci bili markantniji i imali su malo drugaciji oblik glave,
a razlike su ipak u celini gledano bile male. Poznati nemacki i
svajcarski psi iz 30-tih g.p.v. (Meta v.Lotten,Apollo Rougang) nisu se
medjusobno mnogo razlikovali. Ta slicnost proizilazi iz cinjenice da je
povezanost populacija bila vrlo velika, zatim da su psi bili cesto
razmenjivani, a i kriterijumi ocenjivanja su bili ujednaceni. Posle
drugog svetskog rata situacija se znacajno promenila. Razni klubovi su
se zatvarali formirajuci specificne kriterijume ocenjivanja i
posledicno zatvarajuci krvne linije.







Ovaj div psece vrste vodi poreklo od tibetanskih doga. Veruje se
da je direktni potomak molosa koji su presli Alpe zajedno sa starim
Rimljanima, pre 2000 godina. Ne zna se tacno kada su prvi predstavnici
te rase dosli u skloniste Velikog San Bernanda, gde su ih prihvatili
monasi. Ti psi su u pocetku cuvali manastir pre nego sto su, pocev od
XVII veka, poceli da ih obucavaju, da spasavaju putnike izgubljene u
planini, zato su oni cesto predstavljani sa burencetom punim rakije
privezanim za njihov vrat. Cuveni bernandinac Beri, koji je ziveo u
proslom veku, uspeo je da na planini spase 40 ljudskih zivota. Danas se
njegovi posmrtni ostatci nalaze u muzeju u Bernu.


Bernandinac kratke dlake je najefikasniji na planini,jer odlicno
podnosi veoma niske temperature, a lakse radi od bernandinca duge
dlake, koji se nesto teze krece po snegu, jer mu se sneg lepi za sape i
zamrzava. Ovaj pas je razborit, miran i drustven, nezan i umiljat,
bezgranicno odan, obozava decu. Potrebno mu je mnogo vezbe i kretanja,
a odrzavanje njegove dlake zahteva energicno i cesto cetkanje.


Ovaj pas ima impresivnu glavu, sa sirokom lobanjom, pomalo
zaokrugljenom, i sa naznacenim ceonim usekom. Njuska je kratka, sa
sirokim crnim nosem, sa dobro otvorenim nozdrvama i sa jako razvijenim
usnama koje su pomalo spustene. Kada je pas u budnom stanju, onda ima
naborano celo. Oci su dosta velike, smedje, umiljatog i dobrocudnog
pogleda. Usi su siroke u korenu, dobro priljubljene uz glavu. Vrat je
veoma snazan sa karakteristicnim podvratkom. Ledja su siroka, grudni
kos dosta dubok, prednje noge su prave i cvrste, straznje dobro
razvijene, a bedra jaka. Bernandinac ima cesto zaperke koji nisu
pozeljni. Rep je sirok u korenu, spicast pri vrhu, spusten je kada je
pas u stanju mirovanja, a malo povijen kada je na delu.


Razlikuju se bernandinci sa dugom i pomalo talasastom dlakom i
bernandincisa kratkom, veoma zbijenom, pravom i glatkom, malo duzom na
repu i na bedrima. Dlaka je bele boje, sa ridjim ili crveno ridjim
mrljama, ili obrnuto, sa ridjom bojom koja je vise zastupljena od bele.
Dozvoljeno je da dlaka bude malo prosarana crnom. Grudni kos, sape, vrh
repa, traka oko njuske i okovratnik su uvek beli. Maska je crna do
ociju dok su usi pozeljne da budu tamne nijanse. Nisu dozvoljeni suvise
laka konstitucija, lose stabilnosti, beli delovi dlake koji nisu u
skladu sa standardom, prognatizam.


Visina muzjaka je najmanje 70cm, a zenke 65cm. Tezina je od 55-100kg

Od 1800-1812.g. u manastirskom sklonistu ziveo je Bari-legendarni
bernandinac. Bari je bio snazan, dobrocudan pas, koji je sa jos
nekoliko obucenih bernandinac godinama iz sneznih smetova spasavao
zalutale i promrzle putnike. I sam je kao mlad pas prosao specijalnu
obuku. Obuka mladih pasa vrsi se uz pomoc jednog obucenog, iskusnog
starijeg bernandinca. U pocetku oni samo prate svog ucitelja u
pronalazenju zalutalih putnika i posmatrajuci ga kako on to radi, uce
se da kasnije sami preuzmu ovaj zadatak. Kada pas spasilac pronadje
zalutalog putnika koji je zaspao u snegu, prvo pocne da laje da bi ga
probudio. Kada mu to uspe sluzi mu kao vodic do bolnice, koja je u
sklonistu manastira. Ako putnik ne moze da hoda, pas mu sluzi kao
oslonac, ili ga pak vuce po snegu do sklonista. Ponekad, ako se dogodi
da posustane od ljudskog tereta, ostavlja putnika na skrovitom mestu, a
on sam odjuri po pomoc.


Bari je inace bio poznat u celoj Evropi kao najbolji pas spasilac,
koji je za svog zivota spasao 40 ljudi. U njegovom dosijeu je 40 imena
ljudi sa tacnim datumom kada je koga spasao. Jedne veceri vetar je
besno fijukao. U ovoj noci, Bari je budno pratio sta se desava i
njegovo budno oko otkrilo je ljudsku priliku koja se ocajnicki borila,
probijajuci se kroz snezne nanose, da se domogne bolnice Svetog
Bernarda. Bari je poceo besno da laje dajuci znak za uzbunu. Nekoliko
ljudi je odmah izaslo i poslo za lavezom psa, koji se sa mukom probijao
kroz snezne smetove. Polusmrznuti i polusvesni covek je i ovoga puta
spasen zahvaljujuci Bariju. Ali, rekao je da je i njegov prijatelj
ostao negde zavejan u planini. Bari je sve to pazljivo posmatrao, i
predosecajuci da se radi o zivotu ili smrti, samo je cekao zapovest da
ponovo krene.


Na dobijeni znak, nestao je u sneznoj oluji. Nije ni slutio da mu
je ovo poslednji pohod u sluzbi spasavanja ljudi. Njegov nepogresivi
instikt i culo mirisa vodili su ga pravim putem. Umoran, nazad je
stigao do zavejanog coveka koji je zgrcen i onesvescen lezao u dubokom
snegu. Bari je poceo da laje da bi ga probudio. Uspeo je. Covek je
dosao svesti i nazrevsi u mraku veliku zivotinju nad sobom, pomislio je
da je divlja zver, skupio je poslednju snagu, izvukao ispod kabanice
ostar i veliki noz i svom snagom ga zario u vrat neduznog psa. Kada je
krv siknula iz duboke rane, Bari nije ispustio ni glas. Njegov zadatak
je tek bio upola izvrsen. Trebalo je coveka dovesti do bolnice. Posao
je pozivajuci coveka lavezom da ga sledi. Ovaj je tek tada shvatio da
je to njegov spasilac. Posao je za psom oslanjajuci se na njegova
siroka ledja. Dosli su do bolnice i tada je Bari na izmaku snage, zbog
velikog gubitka krvi, pao kraj putnikovih nogu. Posle nekoliko casova
podlegao je rani, koju mu je zadao covek koga je spasao.


Putnik, cijim se imenom zavrsava lista ljudi koje je Bari spasao,
dugo je plakao nad bezivotnim telom svog spasioca. U znak secanja na
Barijevo nezaboravno delo,podigao mu je spomenik da bude svedok
neizrecive vernosti i ljubavi covekovog najboljeg prijatelja-psa.
Barijev spomenik nalazi se na ostrvcu Ravaz kod Asmira u neposrednoj
blizini Pariza, na psecem groblju. To je i prvi spomenik na ovom
groblju, koje podseca na park pun cveca i zelenila. U ogromnoj kamenoj
masi je isklesana bista veoma snaznog bernandinca, na cijim je ledjima
devojcica, koju je spasao iz lavine. Ispod toga je uklesano: Spasao zivot cetrdesetorici, a ubio ga je cetrdeset i prvi.

FCI-Standard No 61


St.Bernardshund/Bernardinac/Bernhardiner

MatiДЌna zemlja: Е vajcarska

Datum publikacije originalnog standarda: 24.o3.1993.

Klasifikacija FCI: Grupa 2

PinДЌeri, Е nauceri, molosi i Е vajcarski pastirski psi.

Sekcija 2.2. Molosi, tip planinskih pas


OpЕЎti izgled

Postoje dva varijeteta: kratkodlaki i dugodlaki. Oba varijeteta su
upadljive veličine i imaju harmonično, snažno, napeto i mišićavo
telo sa impozantnom glavom i pozornim izrazom lica.


PonaЕЎanje i karakter

Prijateljski nastrojen, mirnog i stabilnog temperamenta, oprezan.


Proporcije

Idealne proporcije visine grebena i duЕѕine trupa / mereno od
ramenog zgloba do sedne kvrge / je 5:6. Idealni odnos visine i dubine
grudnog koЕЎa prikazan na skici.


Glava

UopЕЎteno: snaЕѕna i impozantna


Lobanja

Jaka i ЕЎiroka, iz profila i od napred gledano blago zaobljena.
Postrano blago zaobljenje prelazi u snaЕѕno razvijene i visoke obraze
koji ka njuЕЎci blago padaju. PotiljaДЌna kost umereno naglaЕЎena.
Gornji oДЌni lukovi snaЕѕno razvijeni. ДЌeona brazda poДЌinje od stopa,
ide sredinom glave i gubi se prema potiljku. KoЕѕa na ДЌelu pravi iznad
oДЌiju ka ДЌeonoj brazdi nabore /obrve / koje su u afektu jaДЌe
izraЕѕene. U afektu koren uЕЎiju gradi sa gornjim delom lobanje ravnu
liniju.


Stop

Stop je markantno naglaЕЎen i sa horizontalom glave gradi prav ugao.


NjuЕЎka

Kratka svom duЕѕinom je jednake ЕЎirine. Nosnik je ravan sa blagim
žlebom. Dužina njuške je kraća od dubine /mereno od početka
njuЕЎke/.


Nos

Nosna peДЌurka ЕЎiroka, ugaona, dobro otvorenih nozdrva. Nosna sluzokoЕѕa crna.


Usne

Rub usana crno pigmentisan. Gornje usne snaЕѕno razvijene i prelaze
preko donjih. Ka nosu ДЌine ЕЎiroki luk. Ugao usana ostaje vidljiv.


Zubalo

Umereno razvijeno, snaЕѕno i makazasto ili kleЕЎtasto. Obrnuto
makazasto zubalo je dozvoljeno /blagi predgriz, ali mora postojati
blagi dodir sekutića gornje i donje vilice . Nedostatak premolara P1
se toleriЕЎe.


OДЌi

OДЌi su srednje velike tamno braon do kestenjasto braon boje,
umereno duboke, više napred nego sa strane postavljene sa dobroćudnim
izgledom. OДЌni kapci formiraju karakteristiДЌne ugaone nabore/ zbog
ДЌega bernardinac ima karakteristiДЌne takozvane tuЕѕne oДЌi/. Ka
donjem kapku moЕѕe da se vidi mreЕѕnjaДЌa. Rub oДЌnih kapaka treba da
je potpuno pigmentiran.


UЕЎi

Srednje velike, visoko i ЕЎiroko usaД‘ene, uЕЎna ЕЎkoljka snaЕѕno
razvijena, gipka, trouglasta sa zaobljenim vrhom, zadnji rub blago
odstojeći, prednji priljubljen uz obraze.


Vrat

SnaЕѕan, visoko postavljen. Na vratu se sa donje strane zapaЕѕa
podguЕЎnjak /fanon/, meД‘utim, nije poЕѕeljno da je preterano izraЕѕen.


Telo

OpЕЎti izgled: impozantan i harmoniДЌan.

Gornja leđna linija: greben jako izražen od grebena do slabina sapi blago padajuće, neprimetno prelaze u koren repa.

LeД‘a: ЕЎiroka, prava i ДЌvrsta.

Grudni koЕЎ: veoma istaknut, umereno dubok, sa dobro zaobljenim rebrima, ne dopire dublje od lakta.

Donja stomaДЌna linija: Prema pozadi stomak je blago pribran.


Rep

Rep je ЕЎirokog i jakog korena, dugaДЌak i teЕѕak, a zadnji
prЕЎljen dopire najmanje do skoДЌnog zgloba. U mirovanju ravno obeЕЎen
ili u donjoj trećini blago savijen na gore, dok je u afektu nešto
viЕЎlje noЕЎen ali nikako iznad leД‘ne linije.


Udovi

Prednje noge-uopЕЎteno: od napred gledano ravne i paralelne, postavljene ЕЎiroko.

Plećke: postavljene koso , mišićave i dobro priležuće.

Nadlaktica: duga koliko i plećka ili nešto kraća. Ugao između plećke i nadlaktice ne treba da je previše tup.

Laktovi: dobro priležući, podlaktica suva i mišićava, prava sa jakim kostima.

Prednje doЕЎaplje: od napred pravo a sa strane gledano blago uglovano.

Prednje ЕЎape: Е iroko zatvorene sa jako ispupДЌenim prstima.

Zadnje noge uopšteno: umereno uglovane i mišićave, posmatrano od pozadi paralelne, umereno raširene.

Butina: snažna, mišićava i široka.

Koleno: dobro uglovano, niti unutra niti upolje okrenuto.

Potkolenica: postavljena ukoso i priliДЌno duga.

SkoДЌni zglob: blago uglovan i ДЌvrst.

Zadnje doЕЎaplje: otpozadi gledano pravo i paralelno postavljeno.

Zadnje ЕЎape: ЕЎiroke, snaЕѕne, zatvorene, sa jako ispupДЌenim
prstima. Zaperci se, ukoliko ne ometaju kretanje, mogu tolerisati /mada
je poЕѕeljno odstraniti ih/.

Hodovi: kretanje harmoniДЌno, izdaЕЎnog koraka sa dobrim potiskom
zadnjih nogu. Prednje i zadnje ЕЎape su postavljene u pravoj liniji.


Dlaka

Postoje dva varijeteta: dugodlaki i kratkodlaki.

Kratkodlaki:

Pokrovna dlaka je gusta, ravna, priležuća, sa lako gaćastim
bedrima. Poddlaka je bogata. Rep je dobro odlakan, dlaka je gusta, ali
ne obrazuje perjanicu.

Dugodlaki:

Pokrovna dlaka je veoma gusta, ДЌvrsta, ali ne i oЕЎtra, pri
dodiru, sa puno poddlake. Srednje je duga, prava ili blago talasasta,
ali nikako kovrdЕѕava. ObiДЌno na leД‘ima, posebno u predelu slabina i
sapi dlaka je blago talasasta. Lice i uЕЎi su pokriveni kratkom i mekom
dlakom. DuЕѕa, svilenkasta dlaka u osnovi uveta je dozvoljena. Rep je
jako odlakan gustom dlakom. TeЕѕak je i Еѕbunast, ali ne sme da formira
zastavicu. Uvijena ili kovrdЕѕava dlaka na repu je nepoЕѕeljna. Na
butinama se nalazi veoma obilna žbunasta dlaka /gaće/. Prednje noge
su sa karakteristiДЌnim zastavicama.



Boja

Boja bernardinaca je crvena sa belim poljima ili bela sa crvenim
poljima. Sve nijanse crvene boje su dozvoljene. Psi koji su viЕЎe
crveni, sa samo nekoliko manjih belina na krznu su takozvani
mantilasti, a psi koji su viЕЎe ЕЎareni, tj. na kojima ima viЕЎe
crvenih i belih mrlja na krznu su ploДЌasti. ToleriЕЎe se mestimiДЌna
pojava crnih pramenova.

Potrebne oznake bernardinaca:

Bele grudi, beli ЕЎal na vratu, bele ЕЎape, beli vrh repa, bela
lisa na ДЌelu, bela traka na njuЕЎci, na kojoj su poЕѕeljne (ali ne i
obavezne) crne tufne; tamna simetriДЌna maska oko oДЌiju i tamnija boja
dlake na uЕ ima. Bernardinac nikako ne sme da bude jednobojan, ili bez
belih oznaka.


Visina grebena

Minimalna visina za muЕѕjaka je 7O cm.

Minimalna visina za Еѕenku je 65 cm.

Maksimalna visina za muЕѕjaka je 9O cm.

Maksimalna visina za Еѕenku je 8O cm.

Psi koji prelaze najveću dozvoljenu visinu se pri ocenjivanju ne penaliziraju ako im je izgled skladan i imaju korektne hodove.


GreЕЎke

Svako odstupanje od gore navedenih taДЌaka se smatra greЕЎkom.
Ocenjivanje greЕЎaka mora da zavisi od stepena odstupanja i treba
obratiti paЕѕnju koliko to utiДЌe na opЕЎti izgled i harmoniДЌnost psa.

-Nedovoljno izraЕѕene polne karakteristike (suviЕЎe muЕѕevne Еѕenke ili suviЕЎe Еѕenstveni muЕѕjaci).

-Neskladan opЕЎti izgled

-IsuviЕЎe jako izraЕѕeni nabori na glavi i jako izraЕѕen podguЕЎnjak.

-IsuviЕЎe kratka ili isuviЕЎe duga njuЕЎka

-Jako viseće usne

Veliki predgriz ili podgriz

-Nedostatak zuba osim premolara P 1

-Veoma visoko ili nisko usa|ene uЕЎi

-Svetle oДЌi

-Entropijum, ektropijum

-OДЌni kapci bez ugaonog nabora

-Ulegla kao i ЕЎaranasta leД‘a

-NadgraД‘enost ili jako niske sapi

-Rep noЕЎen iznad leД‘ne linije

-Nepravilan stav prednjih nogu (ЕЎape jako okrenute na unutra ili u polje)

-Nepravilan stav zadnjih nogu ( X stav O stav)

-Nepravilni hodovi

-KovrdЕѕava dlaka

-Nedovoljna pigmentacija tj.depigmentacija ili pogrešna pigmentacija nosa, nosne pečurke, očnih kapaka, visećih usana.

-PogreЕЎna obojenost dlake ( nedostatak potrebnih obojenih
površina na dlaci, crveno braon mrlje u većoj količini na beloj
dlaci)

-MrЕЎavost, agresivnost.


GreЕЎke koje diskvalifikuju psa

-Potpuno bela dlaka ili potpuno crvena dlaka bernardinca

-DrugaДЌija obojenost dlake od predviД‘ene

-Plave oДЌi ili oДЌi razliДЌite boje

-Nedostatak jednog ili oba testisa u skrotumu