I ova rasa me zadivljuje obozavam njih, kavkasce i kangale.
Diskusija o ovoj plemenitoj i drevnjoj pasmini se vec vodila na
stranama ovog foruma, zelim samo da uobljicim te podatke i da njih
stavim pod pravim nazivom rase. Nadam se ce to olaksati novim clanovima
foruma da prate diskusiju o srednjeazijskom ovcharu, a i da upishu ovde
svoja mislenja i iskustva.
Ime rase - srednjeazijski ovcar - prvi put je
upotrebljeno 1935. godine. Do tog vremena, smatralo se da je to turski
ovcarski pas i pod tim imenom je ovaj pas bio i izlagan. Ipak, od te
godine je srednjeazijski ovcar poceo dobijati svoj integritet da bi,
konacno, 1938. godine i zvanicno poceo nastupati na izlozbama pod
svojim imenom. Ako posmatramo celokupno postojanje ove rase (i u
vremenu kada je nazivana turski ovcarski pas), mozemo zakljuciti da se
radi o veoma staroj rasi. Jedan od strutnjaka za ovu rasu, kao i za
mnoge druge, je ruski kinolog Aleksandar Mazover koji je isticao da je
poqresno ovu rasu nazivati turskim ovcarskim psom.
VeIilki uticaj na formiranje srednjeazijskog ovcara ima
Turkmenija, gde i danas mozemo naci najbolji predstavnike ove rase.
Podrucja koja su takodje mogu pohvaliti izuzetnim primercima ove vrste
su Uzbekistan i Tadzikistan. Tako se moze izvesti zakljucak da ovih
pasa, i to u svom najboljem izdanju, ima tamo gde je razvijeno
ovcarstvo. Iako ovi psi jesu ovcarski psi i psi cuvari imanja, oni su u
mnogo manjoj meri teraci stoke. Osim toga, u postojcem geoqrafskom
okruzenju i zivotnim uslovima opsrajali su samo najbolji pnimerci jakih
glava i kostiju i guste jake dlake.
Veliki broj primeraka najazi se u Iranu. Smatra se da se tamo mogu
pronaci neki prelazni oblici ove rase sto nazalost nije devoljno
istrazeno. Postoje i neki pnimerci za koje se ne moze tacno utvrditi da
li se radio srednjeazijskom ili kavkaskom ovcaru. Na podrucju Tibeta se
mogu pronaci neki predtavnici ove rase koji su pretrpeli uticaj
dogolikih pasa. Ovaj uticaj se moze videti po velikim i sirokim glavama
kao po velikim labrnjama.
Kod srednjeazijskog ovcara, pripodna selekcija igra najvecu ulogu
i to pre svega zbog surovih uslova zivota. Aktivnost preko celog dana,
surovi kiimatski uslovi, male kolicine hrane i vode - sve su to faktori
koji su oblikovali ovu rasu. Psi su sami morali dopunjavati svoju
ishranu nacesce loveci glodare, branili sebe i stado od krupne
divljaci, sami se stenili i podizali svoje stence td. Zbog svega toga,
ne treba posebno isticati kako su i zasto opstajali samo najjaci i
najsnazniji primerci U vreme parenja, ulogu priplodnjaka obavja samo
najaci muzjak, sto je karaktenisticno za mnoge druge zivotinjske vrste.
Ceste su tuci izmedju muzjaka u trenutcima kada se odlucuje ko ce biti
glavni priplodnjak.
Osim ove selekcije, kod koje presudnu ulogu igra priroda, prisutan
je i uticaj coveka kod odabira pozeljnih primeraka. Ljudi ce se uvek
radije odluciti za krupnije i jaci primerke i samin tim uglavnom ce
birati muzjake. Tako je zenki medju pripadnicima svoje rase bilo mnogo
manje. Pastiri i stocari nisu sebi mogli dozvoliti taj luksuz da hrane
kuje koje ne rade nista vec samo brinu o svojim leglima. Cinjenica je
da su kuje veci deo svoga zivota provodile sa stencima jer je kod njih
sve bilo prepusteno prirodi. Zbog toga su se stocari prilikorn odabira
pasa za svoja stada radije odlucivali za muzjake.
Prilikom ispase stada, ova su mnogo vremena bila izolovana od
drugih stada i njihovih pasa te je takav nacin zivota za pse neminovno
znacila linijjski uzgoj. Pedesetih i sestesetih godina je tesko bilo
stvoriti jedan jedinstveni tip srednjeazijskog ovcara, jer su u raznim
zemljama postojali razliciti tipovi ove rase. U tadasnjem Sovjetskorn
Savezu se moglo primetiti da su srednjeazijski ovcari nizeg rasta sto
je standard i predvidjao, ali bilo je dosta primeraka sa laksim
kostima.
U Adzbahu je 1990. godine odrzana konferencija na kojoj je trebalo
pronaci jedinstven stav o tome kako zapravo srednjezijjski ovcar treba
da izgleda.
Za Adzbah su inace bile vezani kljucni dogadaji u vezi sa
oblikovanjem i ocuvanjem ove ovcarske rase. Jos dvadesetih godina se
ovde poceo sa planskim uzgojem, uvedene su stroge kontrole kako ne bi
doslo do rnesanja ove rase sa drugim rasama, razvijana je rasa za vojne
potrebe, pruzana je raznovrsna strucna pomoc odgajivacima i postizani
su rezultati na izlozbama u Evropi. lpak se moze zakljuciti da i danas
imamo velika odstupanja od pozeljnog tipa srednjeazijskog ovcara. Mogu
se sresti pnimerci proterano lakog kostura, duge dlake, velikih
odstupanja od pozeljnih boja, sedlastih ledja i sl. Ono sto moze da
ohrabri to je prisustvo klubova uz ciju paznju i organizovanost se
koliko je to moguce vodi racuna o ujednacenosti i kvalitetu ove rase.
Materjal je preuzet sa sajta Kluba kavkaskih i srednjeaijskih ovchara u SCG:
http://www.geocities.com/klub_ko_sao
Sat Apr 19, 2008 11:03 pm
dobra vecer i pozdrav ljubiteljima ove pasmine,evo i mi predstavljamo