Tajgan & Tazi

Pored sirom sveta poznatog ruskog hrta, u Rusiji se gaje i jos neke
autohtone, od strane FCI nepriznate, pa samim tim van granica ove
zemlje malo poznate tipovi hrtova.
Medju njima su Tajgan i Tazi.

TAJGAN

Tajgan
spada u podgrupu istocnih hrtova,Ovi psi su sposobni za duge lovove u
uslovima ostre kontinentalne klime, na visinama od 2 do 3 hiljade
metara.Oni su nesto sporiji od hrtova sa Zapada, ali su zato znatno
izdrzljiviji.

U trazenji divljaci ne koriste samo ostar vid, vec
i odlican njuh kao kod gonica, pa dobro rade i na tragu.Krasi ih
vestina, upornost i agresivnost prema divljaci.
Najcesce se koriste
u lovu na lisice, jazavce, divlje macke, divlje papkare.Par krupnih,
snaznih i dobro uigranih Tajgana u stanju je da zadrzi i vuka.
Cesto ih lovci koriste i u lovu sa dresiranim orlovima berkutima.Zeceve, po pravilu, ovi hrtovi ne love.

Tajgan
je nastao u specificnim uslovima zivota na planinama Kirgizije,
prvenstveno u reonu Tjen Sana (Nebeske Planine(zakljucite sami zasto ih
tako zovu msn-wink.gif )), gde je i danas najrasprostranjeniji, ali
ipak u nedovoljnom broju.Uz to, malo je cistokrvnih pasa ove rase
ostalo.Odsustvo planske selekcije dovelo je Tajgana, na zalost, u
opasnost da zauvek nestane.

U cistom obliku moze se naci samo u pojedinim podrucjima.
Tokom
1964. i 1965. godine ovaj tip hrtova izucavao je ruski kinolog S.A.
Minjuhin.Prema njegovim procenama, tada je u Kirgiziji bilo oko hiljadu
Tajgana, od toga polovina suvise malih, sa losom dlakom i drugim
eksterijernim manama.
Nisu ohrabrujuci ni rezultati kinoloske
ekspedicije sprovedene 1986.Tada je ustanovljeno da u Przevalskoj
oblasti, oko jezera Isik Kul, ima puno kratkodlakih hrtova slicnih
Tajganu, kao i mesanaca Tajgana i Tazija.

Sigurno je da se u
Kirgiziji jos mogu naci dobri Tajgani, ali se njima niko ozbiljno ne
bavi.Grupa entuzijasta je 1983. i 1984. dovela nekoliko primeraka ove
rase u Moskvu i posvetila se njihovom uzgoju.

Opste karakteristike:
Tajgan
je pas suve i snazne konstitucije, sa dobro razvijenom muskulaturom.Po
karakteru miran i uravnotezen pas, retko se uzbudjuje kada ugleda
divljac.

Visina je izmedju 65 i 70 cm za muzjake, i izmedju 60 i 65 cm za zenke.

Dlaka
je meka, nesto duza, gusta, zimi sa podlakom.Kratka na njusci, celu,
prednjim nogama od sapa do nesto iznad dosaplja, na zadnjim nogama do
skocnog zgloba.Za razliku od afganistanskog hrta, Tajgan nema
"sedlo".Dlaka na usima duga je oko 8 cm, medju prstima je gusta i
ostra, a s donje strane repa obrazuje neveliku metlicu.

Najtipicniji
su crni, s belim oznakama, crveni, sivi, crni sa palezom (kod njih su
oci zute), zatim beli, crveni sa crnom maskom (tamne oci) i drugih boja.


TAZI

Tazi
je vrlo stari tip hrtova, nastao u stepama i pustinjama srednje Azije,
najvise rasprostranjen u Kazahstanu, Turkmeniji i Uzbekistanu.Blizak je
salukiju, persijskom hrtu iz ravnicarskih podrucja Istoka.
Slicni
hrtovi bili su poznati jos pre nekoliko hiljada godina.Mumije i crtezi
pasa u tipu salukija datiraju iz perioda oko 7000 godina p.n.e.Srodstvo
Tazija, Salukija, afganistanskog hrta i Tajgana je vise nego ocigledno.

U
Evropi je 1954. osnovan klub ljubitelja arapskih konja, koji je
istovremeno bio i udruzenje ljubitelja salukija.U Engleskoj je u to
vreme na izlozbama bilo i po vise od 100 istocnih hrtova, koje su
uslovno delili na male, srednje i velike, a takodje na dugodlake (sa
dugom dlakom po citavom telu, kao kod afganistanskog hrta) i
kratkodlake (duga dlaka samo na usima i repu, kao kod Tazija i
Salukija).

Neijednacenost ovih pasa po eksterijernim osobinama
objasnjavana je cinjenicom da poticu iz razlicitih delova
Azije.Verovatno je da su i Tazi i Tajgan bili izlagani u to vreme.

Najbolji i najtipicniji Tazi sacuvani su u zabacenim krajevima srednje Azije, daleko od puteva i pruga.
U Kirgiziji ih cesto ukrstaju sa Tajganom.U okviru rase postoji nekoliko tipova, a osnovni su kazahski i turkmenski.
Kazahski Tazi i Tazi iz stepskih predela je masivniji i krupniji, sa nesto duzom dlakom od turkmenskog.

Ove
hrtove koriste za lov na lisice, zeceve, vukove i druge divljaci.Cesto
love zajedno sa dresiranim orlovima.Jako su izdrzljivi, brzi, ostri,
vesti, odlicno vide i lako uocavaju plen.
Na pojedinim deonicama dostizu brzinu do 33 m/s.

Evo
sta su pokazala nadmetanja u brzini Velikog Engleskog hrta (Grejhunda)
i Salukija - na 400 metara engleski hrt je u ociglednoj prednosti, na
600 su psi izjednaceni, a na 800-900 metara, Saluki je ispred
grejhunda, a posle pretrcanih pet kilometara jos je u stanju da
sustigne antilopu.Iste osobine krase i Tazija.

Kao i svi istocni
hrtovi, Tazi je vrlo miran i uravnotezen pas koji se potpuno preobrazi
kada ode u lov.Divljac trazi i njuhom sto povecava njegove radne
kvalitete.Ruski kinolog E.I. Seresevski je pocetkom pedesetih godina
pisao da u srednjeazijskim republikama SSSR, 70 posto lisica biva
ulovljeno uz pomoc Tazija.

Medjutim, cetiri decenije kasnije ova
rasa je na granici opstanka.Lovacko-ribolovacki savez Uzbekistana ima
evidenciju svega cetrdesetak pasa sacuvanih u Buharskoj oblasti.Ni
jedna od srednjeazijskih rasa hrtova ne vidja se na izlozbama.

Da
bi se sacuvao Tazi, ponos naroda srednje Azije, pas stvaran i negovan
hiljadama godina, nekoliko primeraka iz oblasti Samarkanda dovedeno je
u Moskvu i povereno iskusnim i ozbiljnim odgajivacima.

Opsti izgled tazija:
Tazi je pas suve i snazne konstitucije ali sa laganim kosturom.
Visina za muzjake iznosi od 60 do 70 cm, a za zenke od 55 do 65 cm.
Dlaka
je kratka, meka i prava.Na usima duga 5-6 cm.Na donjoj strani repa je
metlica, na nogama su zastavice.Izmedju prstiju dlaka je gusta i ostra.
Boja:
Crvena, bela, crna, siva, ridja ( u svim nijansama), tigrasta.Na njusci
moze biti tamna maska, na grebenu crna pruga.Dozvoljene su bele oznake,
pege na nogama, kao i svetlo siv ili belicast palez.


Evo i par slicica...

Tajgan sa nesto kracom dlakom:


Tazi