SOP Srpski odbrambeni pas

Godine 1981. počeo je nastanaku Srpskog
Odbrambenog Psa ukrštanjem vukova sa pastirskim psima, svuda na Balkanu
poznatijim kao tornjacima, koji se mogu videti na celom balkanskom
poluostrvu, Grckoj, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji, Bosni, Hrvatskoj,
Crnoj Gori…. Ti mešanci vuka i tornjaka kasnije su pareni sa
rotvajlerom. Druga linija ovog odgoja išla je tako što su vukovi pareni
sa napuljskim mastifom. Ti mešanci su kasnije pareni sa mešancima iz
kombinacije „vuk-tornjak-rotvajler“… Treba napomenuti da su psi iz
kombinacije „vuk-napuljski mastif“ bili veoma oštri i veoma agresivni
kako za životinje tako i za ljude. Važno je napomenuti da su uvek
rađene duple kombinacije. Na primer: otac vuk, majka tornjak, ali i
otac tornjak, majka vuk. Kasnije je u odgoj ubacen americki staford
terijer, i te cetiri rase pasa (tornjak, rotvajler, napuljski mastif i
americki staford terijer) plus vuk, su genetska osniva za rasu pasa
Srpski Odbrambeni Pas. U Srpskom Odbrambenom Psu ima oko 5% vucije
krvi, 5% krvi americkog staford terijera, a po 30% krvi tornjaka,
rotvajlera i napuljskog mastifa. Naravno ovo nije moguce baš tacno
izracunati ali je to neki približni odnos ucešca ovih rasa u stvaranju
S.O.P-a. Sa ovim programom pocelo se 1981. godine i za 10 godina došlo
se do cifre od oko 100 pasa gde su bile ucvršcene morfološke i
karakterne osobine. Upravo se 1991 godina uzima kao nastanka rase pasa
Srpski Odbrambeni Pas.





Srpski Odbrambeni Pas je izuzetno hrabar pas koga ne može uplašiti
niti čovek ni bilo koja životinja. S.O.P. ne reaguje na pucanj,
naprotiv on mu samo povećava pažnju. S.O.P. je nenadmašan čuvar lica i
imovine, za svog gospodara je spreman da žrtvuje i svoj život. Ovi psi
imaju veoma mirnu i stabilnu narav u normalnim situacijama. U svakom
trenutku donose odluke koje su u datoj situaciji najprihvatljivije i
veoma dobro procenjuju situaciju i veoma brzo donose logične odluke
kako delovati. S.O.P. je veoma nepoverljiv pas prema nepoznatim osobama
i nije rad za nova upoznavanja. To su psi koji svojim izgledom ulivaju
strahopoštovanje, njihova pojava će odvratiti svakoga od bilo kakvih
loših namera prema njegovom vlasniku ili teritoriji koja mu je poverena
na čuvanje. S.O.P. je pas koga je nemoguce podmititi, u posed na kome
se nalazi ovaj pas niko nece moci da uđe dok to ne dozvoli vlasnik.
S.O.P. se pokazao kao idealan porodični pas, bez problema se ponaša u
šetnji (na ulici, po parkovima...), nije pas koji izaziva nevolje.
Veoma je tolerantan prema deci iz porodice vlasnika, prema njima se
odnosi zaštitnički i neće dozvoliti bilo kakvo neprijateljsko ponašanje
prema njima od strane napoznatih osoba. U slucaju provokacija S.O.P. ce
prvo regovati potmulim režanjem a zatim sve jačim i jačim,od koga se
ledi krv u žilama, a zatim snažnim lavežom. Ukoliko neznanac ne bi
obratio pažnju na te znake upozorenja došlo bi do napada velikom
žestinom i snagom. Reakcija ovih pasa na negativan nadražaj je oštra i
silna, i kada dođe do situacije da S.O.P. mora da dejstvuje on se
nikada nece prvi povuci iz tog sukoba bez obzira bio to čovek ili neka
životinja. Treba napomenuti da S.O.P. ne ulazi u sukob da ubije nego da
pobedi, i tako zaštiti vlasnika i njegovu porodicu, teritoriju koja mu
je poverena na čuvanje i sebe. S.O.P. je veoma poslušan pas, izvršava
sve zapovesti koje od njega traži vlasnik (osoba koja ga hrani, izvodi
u šetnju...), ali i ostali članovi porodice (svi koji se nalaze na
istoj teritoriji na kojoj je i pas). S.O.P. se odlikuje velikom
prilagodljivošcu na sve vremenske uslove.To su veoma zdravi psi, žilavi
i otporni na mnoge bolesti.Veoma se retko razboljevaju i nisu česti
gosti kod veterinara.Do sada nije primeceno da ima srcanih, bubrežnih
ili koštanih problema, koje su sve više karakteristika nekih rasa.
Ženke na svet donose potomstvo bez ikakve veterinarske pomoći, veoma su
plodne i na svet donose cesto i više od 14 štenadi. Ženke su dobre
majke, veoma požrtvovane i zažtitnicki raspoložene, tako da se štenci
ne mogu videti bez prisustva vlasnika a kuja se mora skloniti u drugi
boks.
REČ TVORCA RASE

SRPSKI ODBRAMBENI PAS (S.O.P.) GENETSKI NAJSTARIJA RASA VOJNOG PSA NA SVETU



Srpski Odbrambeni Pas (S.O.P.) je nastao u dalekoj prošlosti srpskog
naroda. Na kraju poslednjeg ledenog doba, Balkan, prapostojbinu srpskog
naroda, naseljavali su pretci današnjih srba-Stari Sorabi. Taj arhaični
narod verovao je da je sve što je u prirodi dobro, dolazi od svetlosti
sunca, a sve što je u čoveku dobro , nastaje od istine, pravde i
samilosti. Moralni sjaj u čoveku moro je biti saglasan sunčevom sjaju u
prirodi. Tako su zbog saglasja moralnih i kosmičkih znakova u
sebinazvani sorabima (reč “so” znači sunce, a “rabiti” činiti) ljudi
sačinjeni od sunca.Kelti su u to doba dolazili sa istoka, stare Sorabe
nazivali su divovima (div na keltskom označava svetlost), dakle narod
svetlosti.Srari Sorabi su bili nadaleko čuveni i po svojim stadima
crnih bikova koja su napasali na sočnim dolinama balkana.Možda će vam
se učiniti čudnom, zbog čega “narod svetlosti” gaji crne bikove?To je
zato što crna boja najbolje upija sunčeve zrake i pretvara ih u
toplotu. Sve ovo upućuje nas na zaključak da su Stari Sorabi poznavali
potpuni sklad prirodne ekonomije. Zapadni narodi su zaboravili istinsko
značenje crne boje proglašivši je bojom smrti i bojom žalosti, dok je u
Kini, u zemlji u kojoj su i danas očuvana drevna znanja, crna boja-boja
sreće.U to vreme i u tom prirodnom okruženju, kod Starih Soraba nastaje
prva rasa pasa koja je pretača današnjih mastifa i moloskih pasa-pas
Starih Soraba.Za nastanak jednog takvog psa, pre svega moćnog i
neustrašivog javila se praktična potreba, naime, Evropu toga doba još
uvek su naseljavali lavovi, tigrovi i druge opasne zveri i grabljivice
koje su pričinjavale velike štete stadima, a narod držale u
permanentnom stahu.U nemogućnosti da se efikasno suprostave tim opakom
grabljivicama, Stari Sorabi direktno od pećinskog vuka odgajaju pse
koji će biti sposobni da pruže zaštitu, a po potrebi i odbrane stoku
ili gospodara od bilo koje zveri.U čast i zarad slave davnih predaka
srpskog naroda koji su bili i prva civilizacija morala na svetu,
rekonstruisao sam psa Starih Soraba iz rasa pasa u kojima se još
nalazio gen tog psa kao I od balkanskog sivig vuka koji void poreklo od
pećinskog vuka starih soraba. Kasniji potomci Starih Soraba,
Staromakedonci I Nemanjićki Srbi koristili su te iste pse u svijim
vojnim pohodima. Najpoznatiji staromakedonac u istoriji, Aleksandar
Veliki vodio je te pse u pohod na Persiju.Inače poslednja bitka u kojoj
su Nemanjićki Srbi koristili ove pse kao vojne jeste bitka na Kosovu.
Strategija turske vojske je bila da jahačima na kamilama probiju prve
redove srpske vojske I naprave pometnju srpskim bojnim redovima. Zatim
bi brojčano trostruko nadmoćnija turska vojska brzo i lako iskasapila
srpske vitezove i tako bi sa veoma malim gubicima izvojevali veliku
pobedu. Međutim, u tom trenutku, Srbi pod komandom braće Jugovića
puštaju strašne pse starih soraba (u narodnim pesmama opevane kao ljute
lavove) na turske kamile da bi u kontraudaru srpske konjice Vojvoda
Miloš Obilić stigao je i do samog sultana i pogubio ga. U tom presudnom
trenutku bitke i istorije srpskog naroda, izdajnik Vuk Branković se
povlači sa bojnog polja sa teškim oklopnicima ostavljajući izmorene
srpske vitezove da ih nadjača mnogobrojnija turska vojska. Pojedini
današnji istoričari i pisci veličaju ulogu Vuka brankovića i od
izdajnika prave junaka i na taj način svojim bolesnim morisidnim
idejama grubo falsifikuju istoriju srpskog naroda koja je nekada bila i
slavna i časna. Jer praveći od junaka izdajnike a od izdajnika junake,
oni menjaju istinu za laž, i ono što srpski narod grdnom mukom i
naporom zadobi, dade zabadava.Zbog svega ovoga rečenog, odlučio sam da
obnovim jedan mali deo srpske istorije odbačene od strane “velikih I
mudrih” koji su zaboravili i odbacili svoju slavnu prošlost, poreklo i
čast da bi se utopili u duh ovoga sveta.Obnovio sam jednu staru rasu iz
virova naše prošlosti da bi je podario svim ljubiteljima pasa u čitavom
svetu kao što i mi odgajamo pse drugih naroda.Današnjim srpskim
kinološkim stručnjacima, čast izuzetcima kojiu svijoj duševnoj
uobrazilji misled a se sunce rađa na zapadu mrsko je i samo ime srpskog
odbrambenog psa, a kamoli njegove divne osobine: savršena forma, krzno
koje je otporno na sve vremenske prilike i neprilike našeg podneblja i
njegove plemenite psihičke osobine: vernost, hrabrost, odanost.Ne
zameram svim onima koji su svih ovih godina kritikovali moj rad,
omalovazavali ga i osporavali, jer sloboda govora i mišljenja je
zagarantovana Poveljom Ujedinjenih Nacija, kao i najstarijim sorabskim
svetim zkonom-zakonom o slobodi.Ponekad i mala razlika u mišljenju može
da stvori mnogo suprostvljenih mišljenja.Današnji pravac u svetu
kinologije posvećuje više pažnje formi nego suštini, a ja pak, više
volim kada pas u sebi ima više svoje suštine, kada je on istinski
branilac svoga stada i ognjišta.Svim ljubiteljima pasa svih rasa i
mešanaca i svim ljudima dobre volje koji ne muče i ne zlostavljaju
životinje želim puno sreće i uspeha.

Ideja nije bila da se stvori nova rasa pasa, vec
da se rekonstruiše jedna veoma stara srpska rasu. Danas u našem narodu
ima živih starih ljudi koji nam mogu posvedociti i ispricati da smo i
mi imali svoje izvorne pse, koje možemo nazvati izumrlom srpskom rasom
pasa, jer su nasledno imali ujednacene rasne odlike.Poslednji takav pas
na Romaniji je uginuo 1953 godine, a na Radan planini 1960 godine. To
su bili psi koji su dobijali imena po boji dlake sa kojom su se radali,
garovi, žujovi, zeljovi, šarovi. Podatci o ovim psima pronalaženi su u
planinama srednje Srbije, Bosne i Hercegovine, našim tradicionalno
stocarskim krajevima gde je narod živeo od uzgoja stoke.U svim
planinskim krajevima koji su obilaženi, ljudi koji su do pre Drugog
svetskog rata bili cobani i vlasnici tih pasa, opisivali su te
pse.Kazivanja tih ljudi iz raznih krajeva su se podudarala, slagala i
ukazivala na to da smo imali svoju rasu pasa koja je pod odredenim
okolnostima izumrla. Iz price starih gorštaka ti psi su najviše licili
na današnje rotvajlere, samo što su bili krupnijeg kostura, nešto
suvlje konstitucije i viši na nogama. Vecinom su bili jednobojni, svih
boja, ali i tigrasti, crni sa paležom, šareni. Ljudi koji su pricali o
njima bili su kao deca i mladici cobani, u vreme kad su naše šume bile
pune vukova. Takva dva psa su bila sposobna da rasteraju copor od 5-6
vukova, jer je svaki njihov ujed lomio kosti. Njihove vilice su bile
snažne kao klešta a snaga i brzina zadivljujuca. Ali takvih pasa više
nigde nije bilo. Cak su se i njihovi gospodari-cobani, polako opraštali
od ovog sveta. Jedino što je preostalo je da se rekonstruiše ta naša
stara rasa pasa, koja je bila direktni potomak psa starog Nemanjickog
carstva.Srbi su u doba Cara Dušana, ali i mnogo pre toga imali svoju
rasu pasa, „srpski mastif“. Dobro se zna kakve su bile migracije
stanovništva u to davno doba, ne samo stanovništva vec i stoke, pa i
raznih oblika pasa.U doba kada je Srbija bila carevina i kada je njena
teritorija bila višestruko veca postojao je i veliki pas koga su mogle
imati samo velike velmože i knezovi, (plemstvo), koji su se ponosili
svojim ljutim psima „starim srpskim mastifima“. Jedan od dokaza za
ovakvu tvrdnju nalazi se u narodnoj poeziji, u pesmi „Smrt Majke
Jugovica“, gde se nalazi stih koji glasi „Zalajalo devet ljutih lava“…
Kako lav može da laje, otkud lav u Srbiji ? Narodni pevac ove pse zbog
njihovog izgleda, siline i ogromne snage i ne zove psima, nego „ljutim
lavovima“. Dokaze o postojanju stare rase pasa „ starog srpskog
mastifa“ možemo pronaci u srpskim crkvama iz srednjeg veka. Tako je u
naosu crkve svete trojice, u Sopocanima, uradena freska pod imenom
„Rodenje Hristovo“, a u jednom delu te kompozicije je prikazan pastir
sa svojim stadom (ovce i koze), a pored njih leži krupan pas srednje
duge dlake, svetlih boja sa glavom koja podseca na moloski tip.
Istoricari govore da ova freska potice iz 1265 godine. Osim ovog
prikaza molosoidnog psa na teritiriji Srbije, može se pomenuti i
umetnicki prikaz psa (figura-statua) u portalu izmedu priprate i naosa
u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Decanima, koja je izgradena izmedu
1327.1335 godine. Pas je na umetnicki nacin prikazan kako napada
coveka, sa iskeženim zubima, veoma široke lobanje i kratke njuške.
Takode, i u Dušanovom Zakoniku se indirektno mogu pronaci dokazi o
postojanju tog snažnog i jakog psa koji nikoga nije ostavljao
ravnodušnim. Jedna od odredbi Dušanovog Zakonika kaže da se „vlasnik
besnog psa (ukoliko ovaj napravi neki zulum) ima kazniti tako i tako
(sledi sankcija)… Naravno ovaj pojam „besan pas“ se ne odnosi na bolest
besnilo, nego na opasnog agresivnog psa. Sigurno je da se zecari,
gonici i hrtovi nisu smatrali opasnim psima, ta odredba je najviše
pogadala velike moloske pse koji su bili cuvari i zaštitnici. U
rekonstrukciji starog srpskog srednjevekovnog psa su ucestvovale 4 rese
pasa. Napuljski mastif je italijanska rasa, ali njeni koreni idu duboko
u prošlost, u doba Aleksandra Makedonskog i u doba Rimskog carstva, a
opšte je poznata istorijska cinjenica da su Rimljani dugo godina
vladali Balkanom i da su sasvim sigurno na podruciju Balkana postojali
i njihovi veliki borbeni psi. Rotvajler je nemacka rasa, ali krv potice
od alana, velikih pasa starog doba, koji takode imaju veze sa moloskim
psima. Iz tih razloga u stvaranju S.O.P-a korišceni su napuljski mastif
i rotvajler. Pre rimljana na prostoru balkana živeli su kelti, veoma
stari narod. I dan danas se u srpskom jeziku može naci veoma velik broj
staro keltskih reci (lingvisti procenjuju na brojku od preko 500 reci
koje se identicno i pišu i izgovaraju kao u starokeltskom jeziku).
Kelti su imali svoje pse, pretece današnjih terijera. Današnji najbliži
rodaci Keltima su Irci, a kinološki strucnjaci dobro znaju da je
americki stafordski terijer nastao upravo od irskih borbenih terijera
koji su sa rekama kolonista iz Engleske, Škotske i Irske naselili novi
kontinent-Ameriku, u 18 i 19 veku. Americki stafordski terijer je
izabran da ucestvuje u stvaranju S.O.P-a pre svega zbog izuzetnog
zdravlja, odlicnog temperamenta, širine prsiju, upornosti i snažne
konstitucije. Tornjak je ubacen u odgoj jer su ti psi vekovima
postojali na Balkanu i jer su ti psi delili svoju sudbinu sa pastirima
i cobanima, cuvajuci stada i štiteci imovinu. Takode je opšte poznato
da su se vukovi i tornjaci medusobno parili i da je to normalna pojava
u prirodnim planinskim uslovima.Tako nje gospodin Gavrilovic koristio
ove rase pasa, prvenstveno razmišljajuci da su se te rase u nešto
izmenjenim oblicima nalazile i pre nekoliko vekova na ovim prostorima.
Srpski Odbrambeni Pas je od pastirskih pasa dobio nagon za zaštitom
teritorije, imovine i stada, od mastifoidnih pasa je dobio nagon za
zaštitom coveka, porodice, od terijera je dobio upornost, žilavost,
pokretljivost, temperament, a od vuka je dobio izoštrena cula,
reflekse, zdravlje… Srpski Odbrambeni Pas u sebi sjedinjava sve ove
osobine i pretenduje da svojim kvalitetima zaseni mnoge danas poznate
rase pasa. Za potkrepljivanje ovih istorijskih cinjenica, o poreklu
ovih rasa pasa na našim prostorima i o migracijama stanovništva, koji
su sa sobom vodili svoje pse pomocnike i zaštitnike, mogu poslužiti
knjige „Srpski Odbrambeni Pas“ od Radeta Dakica-Kice, zatim „Balkanski
pastirski psi“ (grupa autora)…

_________________

Srpski Odbrambeni Pas,zivi svedok srpskog carstva

Srpski Odbrambeni Pas je deo kulturne zaostavstine i nacionalnog
identiteta srpskog naroda.Pojavljuje se u praskozorje istorije kod
proto srba-starih soraba,oduvek kao vojni pas.Sluzio je odano i
Aleksandra Makedonskog i njegove staromakedonce.Prihvacen od srpske
krune Nemanjica,cenjen kao pas njihovih predaka,ucestvuje sa njima u
ratnim pohodima tog doba.Poslednji boj u kome je ucestvovao Srpski
Odbrambeni Pas je bitka na Kosovu 1389. godine. Na Kosovu srpski vojni
stratezi,po ugledu na ratnu taktiku Aleksandra Makedonskog pokusavaju
da zaustave juris turskih ratnika na kamilama.Visoki vojni stalez
tadasnje Srbije,Braca Jugovici tada u boj uvode ratne pse Srpske carske
krune.Zabranjena i zaboravljena istorija srpskog naroda,a ona je bila i
slavna i casna.Otgnuvsi iz zaborava taj mali delic carske slave
nepobedivog mladog Dusana,njegovih predaka plemenitih Nemanjica i
svetih kosovskih junaka,rekonstruisao sam vernog pratioca pobednicke
vojske krune Nemanjica.Standard Srpskog Odbrambenog Psa je veoma star,
a zapisan je neposredno posle Kosovskog boja."zalajase devet ljuti
lava".Tadasnja srpska vojna elita,vitezovi krune Nemanjica,se
izrazavala lakonskim oblikom recenice.Sto kraca i jezgrovitija recenica
koja opisuje samu sustinu onoga sto se iskazuje,bez dodatnih formi koje
se mogu pogresno i proizvoljno tumaciti.Tako da je standard Srpkog
Odbrambenog Psa kratak i jasan,"zalajase devet ljuti lava",odaje i
psihicke i fizicke osobine,snagu i moc te rase.A i kakav bi drugi pas
mogao pratiti srpskog cara,nepobedivog mladog Dusana u ratne pohode i
svete srpske ratnike na kosovo a da nije po svim svojim osobinama bio
nalik ljutim lavovima.Tako dragi moji prozapadno orjentisani
kinolozi,nije Nenad Gavrilovic napisao standard Srpskog Odbrambenog
Psa. On ga je samo dobio u amanet od svojih predaka,te po njemu
rekonstruisao rasu.Vojni pas srpske carske vojske je nalik lavu po
proporcijama tela,radja se u bojama i nijansama:lava,tigra i vuka.A
ponekad stene se rodi i crne boje,boje pantera.Duzina dlake je
istovetna duzini dlake vuke.Ako vasi psi i odstupaju od ovog
standarda,nije to nikakva velika greska.Najveca greska je da ne volite
svoje kucne ljubimce koliko oni vole vas.Moje skromno misljenje je da
je najveci kinolog i kinoloski strucnjak onaj covek koji uzme napusteno
stene sa ulice i pruzi mu topli dom.To je kinolog duha i ljudske
savesti,a svi oni koji se bave duzinom njuske,sirinom
glave,visinom,oblikom,stavom nogu su vecinom kinolozi forme,obicno bez
unutrasnjih sadrzaja,koji u vanjstini traze sustinu.

Srpski Odbrambeni Pas je rasa nastala na planini Romaniji ukrЕЎtanjem
vukova, napuljskih mastifa, rotvajlera, bosanskih tornjaka i ameriДЌkih
staford terijera. UkrЕЎtanje je zavrЕЎeno 1991. godine, pa se ta godina
uzima kao godina nastanka rase Srpski Odbrambeni Pas.

Sve rase pasa koje su uДЌesetvovale u stvaranju i nastanku SOP-a su
u proЕЎlosti Еѕivele na Balkanskom poluostrvu. Nekada su na ovim
prostorima Еѕiveli Kelti, narod koji sada Еѕivi u Irskoj. Njihovi
nacionalni psi su terijeri. OdluДЌeno je da se uzme ameriДЌki staford
terijer koji u sebi objedinjuje snagu i srДЌanost. Rimljani su na naЕЎe
teritorije doЕЎli u kasnijem vremenskom razdoblju i sa sobom doveli pse
molose. Tako da su ameriДЌkom staford terijeru dodat napuljski mastif i
rotvajler, direktni potomci rimskih molosa. Bosanski tornjak je stari
srpski pas koji je oduvek bio sa srbima, u svim njihovim seobama.
OpЕЎte je poznato da se vuk prirodno pario sa ovДЌarskim psima.

Srpski Odbrambeni Pas je rekonstruisani pas stare srpske
srednjevekovne drЕѕave. I danas u naЕЎem narodu ima joЕЎ Еѕivih starih
ljudi koji nam mogu posvedoДЌiti i ispriДЌati da smo i mi imali svoje
izvorne pse koji su nasledno imali ujednaДЌene rasne odlike, i to su
bili garovi, zeljovi, zujovi i ЕЎarovi kako smo ih nazivali prema boji
sa kojom su se radjali. Poslednji primerci tog psa su izumrli krajem
pedesetih godina proЕЎlog veka, usled ekonomskih migracija
stanovniЕЎtva, nebrige naЕЎeg naroda o svom kulurnom blagu i odumiranju
stoДЌarstva. Selekciju i rekonstrukciju starog srpskog srednjevekovnog
psa je izvršio travar vidar sa Romanije Nenad Gavrilović, davši mu
ime Srpski Odbrambeni Pas.








OPЕ TI IZGLED**:*Srpski Odbrambeni Pas je snaЕѕan pas, ni zdepast ni lak,

krupne pojave, snaЕѕnih kostiju. To je visoko upotrebljiv pas.Srpski

Odbrambeni Pas je izdrЕѕljiv pas kome ne smetaju atmosverske prilike.

Veoma su hrabri.


*KARAKTER**:*Srpski Odbrambeni Pas je nenadmaЕЎan ДЌuvar lica i imovine

ali i dobar porodiДЌni pas. Mora biti jako privrЕѕen gospodaru ali i

nepoverljiv prema strancima (nepoznatim osobama). Njegova figura pored

izuzetne snage pokazuje i visoku inteligenciju. Narav mu je stabilna i

svakog trenutka donosi odluke koje su u datoj situaciji najprihvatljivije.


*GLAVA**:*SnaЕѕna, ЕЎiroka izmeД‘u uЕЎiju, sa solidnim stopom ni previЕЎe ni

premalo izraЕѕenim, njuЕЎka umereno duga,veoma snaЕѕna i jaka nikad

ЕЎpicasta, sa izuzetno jakim ДЌeljustima. Nosna peДЌurka je crna sa

srazmerno velikim otvorima. Usne mesnate ali ne previЕЎe opuЕЎtene.


*ZUBALO**:*Veoma snaЕѕno, jako, sa velikim zdravim zubima. NajpoЕѕeljnije

je makazasto zubalo.


*OДЊI**:*Srednje velike, tamnije bije ali i neЕЎto svetlije oko u koliko

je u skladu sa bojom dlake.



UŠI:Viseće, trouglaste, srednje veličine, dobro priležu uz glavu.


*VRAT**:*Umereno dug, veoma mišićav i snažan.


*LEДђA**:*Ravna, prava, neЕЎto duЕѕa od visine psa, veoma snaЕѕna i jaka.


*GRUDNI KOЕ **:*Е irok i dubok, sa dobro razvijenim predprsjem i dobro

zaobljenim rebrima. Grudni koЕЎ mora biti prostran.


*PREDNJE NOGE**:*Prave i nisu usko postavljene, kosti nogu veoma snaЕѕne.


*Е APE**:*Okrugle, umereno velike, dobro zatvorene.


*ZADNJE NOGE**:*Gledano otpozadi zadnje noge su prave i nisu usko

postavljene, butine veoma snaЕѕne i jake.


*DLAKA**:*Veoma gusta i ЕЎtiti pas od svih atmosverskih prilika, umerene

duЕѕine, poddlaka ne bi smela da izlazi kroz pokrovnu dlaku.


*SAPI**:*Su srednje duЕѕine,nisu suviЕЎe oborene.


*BOJA**:*Srpski Odbrambeni pas se javlja u viЕЎe boja:crni, Еѕuti, sivi,

crno-tigrasti, sivo-tigrasti, boje meda. Beline su dozvoljene do 30%.

PlaЕЎt psa ne sme biti sa belinama.


*STOMAK**:*Stomak se ne istiДЌe,zatvara donju liniju psa. Okrugli i

viseći stomaci su znak nepravilne ishrane.


* *


*VELIДЊINA**:*VeliДЌina grebena muЕѕjaka je od 65cm do 75cm, a Еѕenke od60cm

do 70cm.


*LAKAT**:*Lakat je slobodan, nije prikljeЕЎten a ni previЕЎe odmaknut.

Treba da je pokretan i da omogući izdašan i dug korak.


*TEЕЅINA**:*MuЕѕjaci od 55kg do 70kg, Еѕenke od 45kg do 60kg.


*SLABINE**:*Slabine su prave, snažne i mišićave.


*MANE**:*Hrtasti psi, lagani, bez snage, glava nedovoljno snaЕѕna,

špicasta njuška, podgrizajuće i predgrizajuće zubalo, očnjaci koji

udaraju u desni, uspravne uši, slabo mišićav, prekratak vrat, uske

grudi, ulegnuta ledja, zaperci na nogama, viЕЎe od 30% bele boje, belina

na ledjima, preduga i prekratka dlaka, straЕЎljivost, ДЌakaraste oДЌi.

Moje misljenje je da svaki predstavnik ove rase ne lici na ovog drugog, svi su u nekom razlicitom tipu.







Sramota u kojim uslovima ovaj pas zivi.

visnja89 (citat):

Moje misljenje je da svaki predstavnik ove rase ne lici na ovog drugog, svi su u nekom razlicitom tipu.

Zato što se rasa ne stvara deset godina od strane travara.

Vlada (citat):

visnja89 (citat):

Moje misljenje je da svaki predstavnik ove rase ne lici na ovog drugog, svi su u nekom razlicitom tipu.

Zato što se rasa ne stvara deset godina od strane travara.

Pa da.... Iskreno ja ne vidim cemu ovo vodi.

Pozdrav,
[url=http://www.lapetition.be/en-ligne/otectomie-5389.html]http://www.lapetition.be/en-ligne/otectomie-5389.html[/url]
na ovom linku se nalazi peticija koju su pokrenuli uzgajivači iz Francuske - cilj je prikupiti milion potpisa da bi peticija mogla biti predocena Evropskom Parlamentu - trazi se da se iz zakona o zastiti zivotinja izuzme deo koji zabranjuje kupiranje usiju i repa kod pasa. Zagovornici kupiranja mogu svojim potpisom podržati ovo nastojanje ( klikom na -Signer la petition )

Nadam se da cete podrzati, pa ako uspije SUPER!

Hvala na postiranju linka.